PRVIH 120 GODINA

"Kada bi se svi koraci ikada odigrali na sceni spojili u jedan, on bi trajao sto dvadeset godina. U njemu bi se čuli uzdasi pre prvog izlaska, tišina pred pesmu, šum nošnji i aplauzi koji još uvek odjekuju negde između prošlosti i sadašnjosti.

Postoje trenuci kada tradicija ne gleda unazad, već stoji čvrsto u sadašnjosti. Ovo veče pripada tome. Vreme se ne razdvaja, već se prepliće u jednom koraku, u jednom ritmu, u jednom dahu. Prošlo ovde ne ostaje u sećanju, već diše, igra i peva zajedno sa nama.

Ovaj koncert govori o trajnosti, o društvu koje je opstajalo kroz promene vremena. Svaka igra pamti ruke koje su prenosile, svaka pesma čuva glasove koji su pevali pre nas. Sve što dolazi oslanja se na nevidljivu snagu trajanja i zajedništva koje ih je sačuvalo. Tradicija ovde ne miruje, ona se kreće, menja, raste i ostaje ista u svom srcu.

Koncert je oblikovan kroz više celina koje zajedno oslikavaju prepoznatljiv Abraševićev stil igranja. U njemu se susreću izvorni narodni pokret, njegova scenska obrada i igre drugih naroda, kao različite perspektive istog jezika. Taj spoj pokazuje da tradicija ne miruje, već se razvija, širi i ostaje živa upravo kroz raznovrsnost izraza.

Pod svetlom reflektora susreću se početak i zrelost, ne kao suprotnosti, već kao jedno trajanje. Iskra koja tek nastaje i iskustvo koje zna put prepliću se u istom ritmu, a između njih nastaje prostor u kome tradicija ostaje živa.

„Prvih 120 godina" je priča o svetlosti koja se ne gasi. O umetnosti koja ne pripada jednom vremenu, već svima koji joj priđu iskreno. O zajedništvu koje traje duže od jedne generacije, duže od jednog života. O igri koja ne nosi teret godina, već njihovu snagu. Dok postoji igra koja želi da se odigra, pesma koja želi da se otpeva, svetlo koje želi da obasja, Abrašević traje.

Ne meri se godinama. Traje u dahu, u pokretu, u tišini između aplauza. Traje u svima koji igraju sada i u svima koji će nastaviti da igraju sutra.
Ovo veče je iskra koja se ne gasi, korak koji se prenosi, ritam koji se pamti. Abrašević ne obeležava godine, Abrašević ih naživljava.
Ovo veče ne zatvara krug, ono nastavlja trenutak u kojem Abrašević, već 120 godina, igra sada."