Abrašević sledi principe rada vrhunskih umetnika koji su stvarali pri ansamblu, uz neophodnu umetničku nadgradnju, koju nalažu današnji zakoni scene
Foto: Borbina arhiva
Grupa “Abrašević”, osnovana 12. novembra 1905, nastala je iz pevačkog hora i pozorišne grupe Beogradskog radničkog društva. Današnji KUD “Abrašević” održava njen kontinuitet postojanja sve do današnjih dana istom misijom razvijanja kulturno-umetničke aktivnosti mladih.
Programe “Abraševića” osmišljavali su i umetnički obogatili najpoznatiji srpski i jugoslovenski umetnici, dirigenti, koreografi, kompozitori i reditelji, a veliki broj istaknutih umetnika svoje karijere započeo je baš kod njih.
Gostovali su širom sveta i upravo su nastupi na međunarodnim scenama dokaz da je ovo društvo decenijama jedno od najuspešnijih predstavnika srpske kulture u inostranstvu. Danas KUD “Abrašević” ima oko 460 članova, raspoređenih u nekoliko raznovrsnih sekcija, a o predstojećem rođendanu, aktivnostima, kao i folkloru uopšte, razgovarali smo sa Milošem Šumenkovićem, članom upravnog odbora.
Miloš Šumenković
U novembru proslavljate 118 godina od osnivanja, da li spremate nešto za rođendan?
– Ova čarobna brojka simbolizuje skoro vek i dve decenije predanog rada na očuvanju i promociji naše bogate kulturne baštine. Kao i svake godine, s ponosom ćemo obeležiti godišnjicu sa svojim članovima u okviru slave našeg društva Sv. Jovana Damaskina, koju obeležavamo 17. decembra. Kao što je tradicija, na svakih pet godina priređujemo spektakularan koncert svih generacija “Abraševića”.
Tim povodom planiramo da organizujemo niz događaja kojima ćemo odati počast našoj duboko ukorenjenoj i bogatoj istoriji, kao i našem neprocenjivom doprinosu kulturnom nasleđu.
Da li postoji veza između folklora od pre 100 godina i danas? Ima li bitnih razlika?
– Naravno da postoji. “Abrašević” je i na domaćoj i na internacionalnoj sceni prepoznatljiv po stilizovanom pristupu narodnim igrama. Ovaj pristup često uključuje stvaranje novih i kreativnih izraza, koji se oslanjaju na tradicionalne folklorne elemente, ali ih istovremeno modernizuju ili stilizuju. Stilizovani folklor jedan je od načina kako se tradicija može oživeti i približiti savremenim generacijama, često privlačeći širu publiku, koja možda nije toliko upoznata s tradicionalnim folklornim izrazima.
Da li postoje određena pravila prilikom odabira koreografija ili je dozvoljena umetnička sloboda?
– “Abrašević” sledi principe rada vrhunskih umetnika koji su stvarali pri ansamblu, poput Radovana Čolića, Mire Sanjine, Bore Jovića, Dragoslava Džadževića, Milana Brujića, Milana Andrijanića i drugih, uz neophodnu umetničku nadgradnju, koju nalažu današnji zakoni scene.
Umetnička sloboda je dozvoljena samo i jedino u skladu s normama i umetničkim pravcem društva.
Recite nam nešto više o strukturi i aktivnostima KUD?
– Pored folklorne sekcije, koja u svom sastavu ima prvi izvođački ansambl, omladinski, pripremni ansambl, prvi i drugi dečji ansambl, dve grupe škole folklora, grupu rekreativaca i grupu veterana, “Abrašević” čine i pevačka grupa, hor, orkestarska sekcija.
Zaista se trudimo da očuvamo ono što je u narodu negovano vekovima i da sve do sada naučeno prenesemo na mlađe generacije kroz raznorazne folklorne aktivnosti. Kao najstarije i najpoznatije kulturno-umetničko društvo na ovim prostorima, “Abrašević” ima moralnu obavezu da sve aktivnosti realizuje na najvišem mogućem profesionalnom nivou.
U maju 2022, organizovali smo celovečernji koncert pred prepunom salom MTS dvorane pod nazivom “Pletisanka” i u prisustvu Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Porfirija. Pored toga, održavali smo koncerte na svim beogradskim kulturnim scenama. Ono što nikako ne smem izostaviti jeste da je “Abrašević” tokom svog postojanja gostovao na svim kontinentima, osim u Australiji, i jedan je od retkih kolektiva koji može da se pohvali kontinuitetom prisustva na međunarodnoj sceni.
Koliko se folklor ceni kao vid umetnosti u svetu?
– Folklor predstavlja autentične izraze tradicionalnih vrednosti, koje se, prilikom internacionalnih nastupa, prenose s jednog naroda na drugi, čuvajući tako jedinstvene karakteristike, identitet i osećaj pripadnosti. Na nama je da to poverenje koje su nam preci dali održimo,
očuvamo i prenesemo u svet drugim narodima kroz profesionalan pristup izvođenja i vrhunski kvalitet.
A ostalo? Ostalo je sve na publici.
Posebnu pažnju poklanjate radu s decom u svim kategorijama, po čemu ste poznati i van granica zemlje. Na koji način uspevate da animirate najmlađe i zadržite ih u KUD?
– Još od davne 1913. posebna pažnja se poklanja radu s decom u svim kategorijama stvaralaštva. U okviru dečjih ansambala postoje starije i mlađe grupe, u kojima se deca pripremaju za buduće igrače seniorskih ansambala. Poseban deo dečjeg ansambla predstavlja izvođački dečji ansambl u okviru kog najtalentovanija deca interpretiraju kulturno-umetnički program izvođačkih ansambala prilagođen njihovom uzrastu.
Pored umetničkog rada, rukovodioci i saradnici “Abraševića”, koji vode dečje ansamble, staraju se da doprinose njihovom kvalitetnom vaspitanju i uzrastanju. Istakao bih da već nekoliko godina uzastopno realizujemo program besplatne škole folklora za naše najmlađe.
Da li imate saradnju s drugim društvima?
– Imamo zaista lepu saradnju s drugim društvima, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, gde smo se na gostovanjima upoznali, a sada ta prijateljstva održavamo. Familija “Abrašević” deluje i radi u mnogim gradovima na nivou cele Srbije, po čemu smo prepoznatljivi i predstavljamo temelje kulturnog amaterizma.
U pripremi je osnivanje saveza Abraševića Srbije i dijaspore. Verujemo da će ovaj veliki projekat uskoro oživeti i biti u punom sjaju.
Vest preuzeta sa:
https://borba-online.rs/stilizovan-folklor-za-nove-generacije/
Autor: Tamara Jorgić